Koliki je moj dio? Odričete li se i Vi svoje imovine u korist muških članova obitelji?
Prema posljednjem popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi 200 000 žena više nego muškaraca, a samo 25% žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog ove nelogičnosti leži u činjenici da su žene u čak 43,2% slučajeva isključene iz reda nasljednika u korist muških članova obitelji.
Zbog svega toga Žensko udruženje kolubarskog okruga je pokrenulo kampanju pod nazivom Koliki je moj deo, s ciljem da ovu temu približe građanima kroz zanimljivu kampanju koja će prikazati koliko ta nepravedna raspodjela nasljedstva negativno utiče na rodnu ravnopravnost, žene i društvo u cjelini. Razgovarali smo s Jelenom Ružić, predsjednicom Ženskog udruženja kolubarskog okruga – ŽUKO koja nam je otkrila detalje koji se kriju iza udruge i poznate kampanje.
Jelena: ŽUKO je osnovan 2013. godine sa ciljem osnaživanja žena u ruralnom području. U međuvremenu ciljevi su se menjali, ali je misija ostajala ista. Trenutno ŽUKO ima 3 strateška pravca i to:
1. Ekonomsko osnaživanje žena,
2. Povećanje političke participacije žena i
3. Javno zagovaranje za donošenje mehanizama za unapređenje rodne ravnopravnosti.
Jelena: 2019. godine ŽUKO je ušao u novi projekat (Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi) s ciljem da uključi 100 vlasnica poljoprivrednih gazdinstava i unapredi njihov rad. U tom momentu mi ni same nismo znale da u Srbiji postoji razlika između nosioca i vlasnika poljoprivrednog gazdinstva.
Vlasnik/ca mora da bude i vlasnik zemlje, odnosno imovine gde se sprovodi delatnost gazdinstva, dok nosilac nema vlasništvo nego ima ugovor sa vlasnikom da može da koristi njegovo zemljište. U Srbiji procenat žena nositeljki poljoprivrednih gazdinstava raste jer žene sa svojim muževima ili drugim muškim članovima porodice potpisuju ugovore da mogu besplatno da koriste zemljište i onda one bivaju nositeljke gazdinstva jer žene lakše ostvaruju prave na subvencije, međutim procenat vlasnica stagnira.
Kada smo saznale te informacije ušle smo u dublju analizu stanja i iz SeCons analize saznale da se 44% žena odriče nasledstva u korist muških članova porodice. Posledica toga je da 25% od ukupne imovine u Srbiji pripada ženama, a da samo 25% od tih 25% čine objekti namenjeni za stanovanje dok su ostalo uglavnom pomoćni objekti ili parcele.
Jelena: Zakon o nasleđivanju u Srbiji od II Svetskog rata ne poznaje pol, odnosno svu decu tretira jednako, međutim nijedan zakon do sad ne postoji toliko dugo, a da u tako maloj meri daju rezultate. Neki običaji su jači od zakona, a koliko su jaki govori činjenica da se kod nas i dalje kaže Uzela je od brata, iako niko nikome nije ništa uzeo, to je zakonski deo svih naslednika – i muških i ženskih.
Sa druge strane pojedini kažu Zakon postoji, a odricanje je dobrovoljno, međutim često je odricanje daleko od dobrovoljnog. U tim trenucima žene su često dovedene u situaciju da moraju da se biraju između porodice i imovine koja im po zakonu pripada. Ukoliko nekim manipulišete izjavama kao što su Zar ćeš da mu uzmeš bratu i ovo malo što ima? ili Ne kvari bratu sreću, onda je to mnogo složenije od dobrovoljnog odricanja.
Žensko dete se i kod nas i u celom regionu smatra za Tuđu kuću, odnosno onu koja će otići i svojim radom i rađanjem doprinositi razvoju neke nove porodice i mi žene imamo tu potrebu da i kad odemo imamo zaštitu svoje primarne porodice, a posebno brata. Ukoliko nas dovedu u položaj da ćemo uzimanjem nasleđene imovine možda izgubiti podršku porodice ili brata, mi ćemo se odreći imovine. Mada, vrlo je upitna bilo kakva podrška ukoliko je porodica spremna da vas očekivanjima natera da ostanete bez ičega.
Foto: Privatna arhiva Ženskog udruženja kolubarskog okruga
Jelena: Zbog svega navedenog ŽUKO je 2022. godine pokrenuo kampanju pod nazivom Koliki je moj deo? (replika iz filma Maratonci trče počani krug) želeći da skrene pažnju javnosti na poražavajuće podatke kad su u pitanju žene i nasleđivanje.
Ono što se dešavalo nakon pokretanja kampanje ni mi same nismo mogle da očekujemo. Odjednom smo počele da dobijamo ogroman broj poruka žena koje su se odrekle nasledstva ili znaju da se od njih očekuje da se odreknu u budućnosti. Skoro sve poruke su započinjale sa Hvala vam što pričate o ovome jer ta tema je toliko skrajnuta da žene koje pomisle da možda ne bi trebale da se odreknu nasledstva nemaju sa kim da razgovaraju o tome i patrijarhalno vaspitavane i same misle da nisu dovoljno dobre sestre u osnosu na druge žene.
Foto: Privatna arhiva Ženskog udruženja kolubarskog okruga
Ono što je vrlo jasno kroz poruke koje nam šalju žene jeste da se one osećaju manje vredno, manje voljeno i manje kao deo svoje porodice zbog toga što porodica smatra da njima ne pripada ništa tamo. Vrlo često žene pišu da su mnogo više patile za ljubavlju, sigurnošću i osećajem vrednosti u svojoj porodici nego što im je zaista bilo stalo do imovine.
Često je brat imao dosta bitniji ulogu, a kako kažu, one su te koje će se udati i kojima će pripasti muževljeva imovina. Nažalost, realnost izgleda malo drugačije. Muževljeva imovina je samo njegova, ona se ne deli prilikom razvoda a mi ukoliko nemamo nešto svoje ili podršku porodice, nemamo ni gde da se vratimo. Upravo žene bez zaleđine i svoje sigurnosti mnogo češće trpe nasilje i žive u nesrećnim brakovima do kraja života. Pored toga, žena bez imovine će teže započeti sopstveni posao i ostvariti pravo na kredit, pa će samim tim teže postići stabilnost za sebe i svoju decu.
Ipak, jedna od poruka se izdvojila, a to je poruka radnice Centra za socijalni rad koja nam je otkrila da žene često odbijaju za socijalnu pomoć zbog Člana 82. Zakona o socijalnoj zaštiti. Ni mi tada nismo znale za taj član zakona, međutim taj član propisuje da osoba koja se odrekne nasledstva ne može da ostvari pravo na socijalnu pomoć u periodu u kom je mogla da se izdržava da se nije odrekla imovine.
U praksi to izgleda tako što se vrednost imovine podeli sa iznosom socijalne pomoći i dobijete broj meseci, odnosno godina, tokom kojih nećete moći da ostvarite pravo na socijalnu pomoć. U praksi to je često 20 i više godina i ono što je tragično, o tome ne zna niko. Žene za to saznaju kad se obrate za socijalnu pomoć, odnosno kad padnu u teško siromaštvo.
I da, ni ovaj zakon ne poznaje pol, međutim ako znamo da se 44% žena odriče nasledstva, a samo 0,5% muškaraca biva isključeno iz tog procesa, kao i da su žene više izložene siromaštvu i da su češće korisnice usluga centara za socijalni rad, jasno je da se ovim članom zakona diskriminišu žene i to one najranjivije kategorije.
Zbog toga smo mi pozvale još 14 organizacija iz cele Srbije i pitale ih da li žele da osnujemo Koaliciju kroz koju ćemo pokušati da promenimo sporni član zakona i utičemo na veću informisanost stanovništa na ovu temu.
Trenutno Koalicija ima 15 organizacija članica i nezavisni pravni tim koji čine profesori i profesorke sa pravnih fakulteta, a koji radi na kreiranju predloga izmene zakona o socijalnoj zaštiti i zakona o nasleđivanju. Koalicija je uputila dopis Javnobeležničkoj komori sa predlogom da beležnici prilikom slanja poziva za davanje izjava o nasleđivanju na jednoj strani papira napišu prava, obaveze i posledice odricanja od nasleđivanja.
Ono što je važno žene da znaju je da je izjava o odricanju, odnosno o ustupanju imovine nakon nasleđivanja, konačna i da se jako teško pobija. Ona se može poništiti samo u slučajevima da je iznuđena ili kad je osoba koja je dala izjavu bila izmanipulisana, što je jako teško dokazivo.
Osoba koja se odrekla imovine, ni njena deca nemaju pravo na tu imovinu i odricanjem ona uskraćuje sopstvene potomke za ekonomsku stabilnost ili, ako ćemo da gledamo sa emotivne strane, za komad zemlje gde im je rođena i odrasla majka.
Foto: Privatna arhiva Ženskog udruženja kolubarskog okruga
Stavovi kolumnista/ica nisu stavovi uredništva portala Mojnovac.hr
2023. © Mojnovac.hr. Sva prava pridržana.
Izrada web stranice: Artelekt Media d.o.o.
