Prije nekoliko sam dana, na jednoj sasvim običnoj kavi, u razgovoru s jednom osobom shvatila nešto što me iskreno iznenadilo, ali i natjeralo na razmišljanje. Ta osoba – a sigurna sam da nije jedina – ima čvrst stav da je financijski i pravno pismena osoba automatski materijalist. Znate ono, netko tko „samo gleda novac“, papire, vlasništvo, ugovore, tko „ne vidi širu sliku života“.
S druge strane, ako ne znaš imaš li zemlju ili nemaš, ako ne znaš na koga glasi stan, postoji li kakva polica osiguranja, tko ju plaća i kome ide isplata – e, to je navodno „duhovno“. Jer nije ti važno. Jer si iznad toga. Jer „novac nije bitan“.
A znamo svi kako to ide: biti duhovan je uzvišeno, pohvalno, gotovo sveta kategorija. Biti materijalist? To se osuđuje. To je plitko. To je „krivo“.
I tu sam stala. I rekla sama sebi – ajmo malo reality check.
Počistiti naslijeđeni kaos u gruntovnici. Provjeriti što je stvarno tvoje, a što se samo „misli da jest“. Staviti imovinu na svoje ime ako je tvoja.
Napisati oporuku. Znati imaš li policu osiguranja, koju, koliku, tko je ugovaratelj, tko korisnik i u kojim situacijama se isplaćuje.
Znati što je ugovor o doživotnom uzdržavanju, što je, a što nije bračna stečevina, koja je razlika između obveznice i dionice, kamo ide novac koji uplaćujemo svaki mjesec, kome taj novac ide ako se dogodi nešto neplanirano…
To nije materijalizam. To je informirano, odgovorno i zrelo ponašanje.
Na ovim prostorima jako volimo rečenice poput:
„Ma neće to meni trebati.“
„Ima vremena.“
„Ne daj Bože da se nešto dogodi.“
„Ma snaći ćemo se.“
„Boli me k… kako će biti, nekako će biti.“
I onda se nešto dogodi.
I onda se obitelj svađa. I onda se ne zna tko ima pravo na što. I onda se mjesecima, godinama vuku sudovi, ostavinske rasprave, blokade, zamrznuti računi. I onda emocije, tuga i gubitak dobiju još jedan sloj – financijski i pravni kaos.
Ali hej – barem nismo bili „materijalisti“, jel’ tako?
Ako ćemo iskreno, što je zapravo duhovnije:
Jer financijska i pravna pismenost nisu tu da bismo gomilali. Nisu tu da bismo se hvalili. Nisu tu da bismo „kontrolirali“.
One su tu da:
I da, često baš taj mir dolazi iz papira, ugovora, jasnih pravila i informacija.
Materijalizam nije znati. Materijalizam je robovati novcu.
A znanje? Znanje daje izbor. Znanje daje sigurnost. Znanje daje slobodu da se uopće možeš baviti „višim stvarima“ jer osnovne nisu kaos.
Kad znaš gdje si, što imaš i koje su ti opcije – onda se možeš opustiti. Onda možeš biti spontan. Onda možeš biti prisutan. Bez straha da će netko drugi jednog dana rješavati ono što si ti godinama gurao pod tepih.
Možda financijska i pravna pismenost nisu suprotnost duhovnosti. Možda su njen temelj. Možda „više duhovno“ nije reći „ma lako ćemo“, nego reći:
„Odgovorna sam osoba. Znam. Brinem. I ne ostavljam nered iza sebe.“
A vi? Razmislite – je li neznanje zaista vrlina ili samo ugodna iluzija? Jer stvarnost, kad dođe po naplatu, ne pita za filozofiju.
Stavovi kolumnista/ica nisu stavovi uredništva portala Mojnovac.hr
